27/03/2020

Poštovani građani Republike Kosova,

Kako dani i nedelje prolaze, pandemija COVID-19 izvan svog uticaja kao zdravstvena kriza počela je da prerasta i kao kriza tržišta i ekonomija većine zemalja, uključujući i našu zemlju. Kako se pojavljuje kolektivno znanje o virusu Corone, kosovska vlada je takođe primorana da u velikoj meri sledi akcije drugih zemalja, sa jedinim ciljem da kontroliše širenje zaraze. Kao rezultat toga, zatvorili smo vrtiće, škole i univerzitete, a da nije prijavljen nijedan slučaj zaraze. Isto tako, u kontinuitetu preduzete su mere za ograničavanje delovanja kako bi se poštovala potreba za održavanjem fizičke distance i od građana se tražilo da ostanu unutar svojih domova i stanova. Zahvaljujući ovim odlukama i njihovom pridržavanju, uspeli smo u velikoj meri zaštitimo zdravlje naših građana, posebno starijih sa nama.

 

 

 

Ova ograničenja, zajedno sa ograničenjima koje su nametnule zemlje u regionu, značajno su usporila tempo proizvodnje i tržišne ponude robe i usluga. Pored negativnog uticaja na agregatnu ponudu, ujedno je uticalo i na ukupnu potražnju roba i usluga. Ovde nema potrebe da se produbljujemo u teorijskoj analizi kanala kroz koje su gornji agregati uticali, ali dovoljno je da se zaključi da se pad ekonomske aktivnosti u određenoj meri odražavao u tri glavne ekonomske kategorije: građani (bilo u ulozi ostavioca prihoda, bilo u ulozi krajnjeg potrošača), poslovna zajednica i budžetski kapacitet države. Sve ove tri ove kategorije prolaze kroz pogoršanje situacije, u nekim slučajevima privremeno, a u nekim čak i na duži rok. Shodno tome, rasprava o merama koje treba preduzeti u suzbijanju pandemije i njenom uticaju na ekonomiju trebalo bi da se adresiraju potrebe i održivosti ove tri kategorije, sa ciljem smanjenja gubitaka u proizvodnji robe i usluga koji su u stvari umanjenje blagostanja  ravnopravno podele među svim akterima u društvu.

 

 

Vlade zemalja regiona i šire smislile su ideje o merama koje bi trebalo preduzeti u vezi s tim, ali uvek uzimajući u obzir karakteristike njihove ekonomije i raspodelu nacionalnog dohotka, budžetskih prostora za intervenciju sa fiskalnim merama, kao i raspoloživih novčanih instrumenata (u zavisnosti od raspoloživih karakteristika i instrumenata). S tim u vezi, naša država je podložna najproblematičnijim ograničenjima:

 

 

1. Fiskalni kapacitet je veoma ograničen, fiskalna pravila su prestroga; tekući budžet opterećen neplaćenim dugom prethodne vlade i neodgovornost dugoročnim blokiranjem sredstava ;

 

1. Nedostatak autonomne valute sprečava upotrebu monetarnih politika za povećanje i garantovanje likvidnosti (uloga krajnjeg zajmodavca, intervencija putem kvantitativnih olakšavajućih mera), jer je sposobnost za dodatno domaće zaduživanje vrlo ograničeno.

 

1. Vladine mere (ograničenja u vršenju ekonomske aktivnosti za neke sektore, ograničenja kretanja građana, ograničenja međunarodnog kretanja robe, odluke o odlaganju plaćanja poreskih obaveza, pad agregatne tražnje kao posledica smanjenja prihoda u najviše pogođenim sektorima) automatski se odražavaju na nagli pad poreskih i carinskih prihoda. U zavisnosti od trajanja problema pandemije, na godišnjoj osnovi, prognoze ukazuju na mogući kumulativni pad poreskih prihoda sa 7.5% na 12.5% godišnjeg budžeta. U monetarnim termima to znači da državni budžet može imati do 200 miliona evra manje prihoda od onih izračunatim u februaru;

                                  

1. Vladine mere za direktno suočavanje sa pandemijom kroz dodatna alociranja  za Ministarstvo zdravstva, ali i mere koje su preduzete i preduzimaju se radi zaštite najugroženijih građana i poslovne zajednice rezultiraće većim budžetskim troškovima od onih dogovorenim usvojenim budžetom pre manje od dve nedelje;

 

1. Implikacije koje proizilaze iz tačaka 4 i 5 gore, automatski podrazumevaju povećanje budžetskog jaza ili razliku između budžetskih  troškova  i opštih prihoda u državnoj blagajni ili kršenje fiskalne discipline. Razumljivo je da održavanje ove fiskalne discipline u ovom kontekstu dobiva sporednu ulogu u odnosu na potrebu za očuvanjem zdravlja građana i ekonomije, ali treba tretirati opseg tog jaza i mogućnosti za njegovo pokrivanje. Bankarski bilans sa kojim je ova vlada počela da radi je u meri nacionalnog proizvoda od samo tri sedmice, a svako daljnje smanjenje  predstavlja direktan napad na operativnu sposobnost vlade, a samim tim i na državu u celini. Interno finansiranje putem zaduživanja je ograničeno i potencijalno ima samo jednu adresu, penzijskog fonda, ali u meri koja uopće ne problematizira zdravlje ove institucije. Ostali deo ostaje da se dogovori i ugovori na međunarodnom nivou.

 

Ispod nađite kompoziciju  vladinog paketa za vanredne situacije:

 

1. Prvi fokus vladinih mera je na korisnike socijalnih šema, kojima je teško osigurati svoj

opstanak i koji su uglavnom uključeni u grupu društva koja je suočena sa ekstremnim siromaštvom. U martu je oko 98.100 građana zemlje uključenih u šemu dobilo dodatnu mesečnu pomoć u ukupnom iznosu od 2,55 miliona evra. Slična će se potupiti u naredna dva meseca, čime će vrednost intervencije biti povećana na 7,6 miliona evra..

 

1. Veliki broj korisnika penzijskog sistema prima manje od 100 evra na mesečnom nivou. Za sve ove korisnike, Vlada Republike Kosovo će u sledeća 3 meseca dodeliti dodatnih 30 evra na mesečnom nivou. Ova grupa uglavnom obuhvata korisnike osnovnog penzijskog sistema, invalidske penzije i korisnike porodičnih penzija (sve ove kategorije imaju koristi od ove odluke, osim ako su istovremeno deo više od jednog penzijskog sistema iz kojeg primaju redovne prihode). Takođe će biti privremeno uključena u šeme i imaće koristi i svi oni koji nisu uspeli da obnove svoja potraživanja u prva dva meseca 2020. To znači ukupno dodatnih 13 miliona evra.

 

1. Veliki broj kompanija u zemlji se smanjio u poslednje dve nedelje, a očekuje se da će se taj trend nastaviti u aprilu. Kao rezultat, očekuje se da će poslodavci imati poteškoća u pokrivanju različitih troškova. Neki od očekivanih i značajnih troškova u bilansima preduzeća obuhvataju podmirivanje poreskih obaveza i obaveza prema bankarskom sistemu. Odlukama Vlade i Centralne banke, ti su rashodi odgođeni za određeni vremenski period. Ali zarade i troškovi kirije su i dalje teret kada ekonomski operateri rade na objektima koje nemaju u svom vlasništvu. Vlada Kosova podržaće hitni paket, a poslovna zajednica će se uglavnom sastojati od ove dve komponente. Za one kompanije koje su beležile pad u svojoj delatnosti, kao rezultat vladinih mera ili su primorane da zadrže svoje osoblje kod kuće, vlada je odlučila da pomogne sa ove tri intervencije:

 

1. Pokrivanje troškova plata sa minimalnom platom od 170 evra za naredna 2 meseca do maksimalnih 41 milion evra;

 

1. Subvencionisanje stanarine do najviše 50% za mala i srednja preduzeća za naredna dva meseca, za ukupno 12 miliona evra;

 

1. Za pogođene radnike koji imaju koristi od tačke „a“, vlada se takođe obavezuje da će za sledeća dva meseca pokriti penzijske doprinose, u iznosu od 8 miliona evra.

 

 

1. Kompanije koje su doživele privremeni pad redovnih prihoda kao rezultat ograničenja slobode kretanja, obustave nekih usluga iz javnog sektora ili neodgovornih izjava državnih službenika (uglavnom, ali ne ograničavajući se na javna preduzeća koja pružaju komunalije). ili u privatnom vlasništvu, ali pružaju osnovne usluge), mogu zahtevati privremenu likvidnost od države u onoj meri koja je neophodna za održavanje redovnog poslovanja preduzeća, od čega su mnoga obavezne da vrate državi posle stabilizacije poslovanja, ali najkasnije do kraja decembra 2020. U ovoj meri vlada izdvaja 20 miliona evra, a dodeljena sredstva nose nultu godišnju kamatu.

 

1. Suočavajući se sa pandemijom, veliki organizacioni teret je takođe pao na lokalnu samoupravu. Opštine su u velikoj meri prihvatile potrebu za dodatnim i hitnim intervencijama, kroz unutrašnje prilagođavanje budžeta i smanjenje sredstava namenjenih kapitalnim izdacima. U slučaju daljeg proširenja ograničenja slobode kretanja i eventualnog produženja ograničenja, opštinama će biti potrebna dodatna finansijska podrška. U tom kontekstu, Vlada će obezbediti dodatna sredstva za najugroženije opštine u iznosu od 10 miliona evra.

 

1. Svako od nas pokušao je da pomogne minimiziranju uticaja Corona virusa poštujući vladine odluke. Međutim, bez sumnje su na prvom mestu naših napora medicinsko i policijsko osoblje i vatrogasci. Svako od nas veoma ceni njihovu neuporedivu posvećenost i Vlada Republike Kosovo će dodeliti dodatnu nadoknadu u iznosu od 300 € za naredna dva meseca za ove kategorije javnih službenika. U te svrhe biće izdvojeno 15 miliona evra.

 

1. Uprkos činjenici da su vladine mere za održavanje fizičke udaljenosti bile usmerene na sprečavanje širenja zaraze, zaposlenih na prehrambenim marketima, pekarama i apotekama na kojima su redovno radili na obezbeđivanju domaćinstava za hranu i zdravstvene potrebe. Za sve ove zaposlene, Vlada Republike Kosovo će izdvojiti dodatnu uplatu u iznosu od 100 evra za naredna dva meseca. Za ovu meru biće izdvojeno 3 miliona evra.

 

1. Vlada Kosova, u drugoj fazi ekonomske intervencije, koristiće fiskalne podsticaje koji će favorizirati one kompanije koje su zadržale svoju radnu snagu u ovom kriznom periodu, a koje počnu da proizvode nove proizvode ili povećavaju izvoz. Ali u ovoj situaciji, moguće je da postoje preduzeća koja ne mogu izbeći otpuštanje nekih radnika. Za one zaposlene koji izgube posao tokom ovog perioda, Vlada Kosova se obavezuje da će sledeća 3 meseca plaćati mesečnu pomoć od 130 evra. Maksimalni iznos dodeljen ovoj meri biće 4 miliona evra.

 

1. Postoje dokazi da su mere prevencije COVID-a proporcionalno pogodile manjinu zajednica. Vlada Republike Kosovo izdvaja dva miliona evra za inicijative i projekte usmerene na poboljšanje uslova manjina koje je najviše pogodila pandemija.

 

1. Veliki deo preduzeća u zemlji čine mikro kompanije i samozaposleni. Da bi prevazišla usko finansijsko grlo, vlada će razviti paket kroz koji ove kompanije mogu da obezbede finansijsku likvidnost (u periodu od najviše 24 meseca i maksimalno 10.000 evra), pri čemu će Vlada se obavezuje da će pokriti troškove zajma. Za ovu meru biće izdvojeno 15 miliona evra.

 

1. Pandemija COVID-19 takođe je ukazala na neophodnost povećanja domaće poljoprivredne proizvodnje. Da podstakne izgradnju kapaciteta u zemlji, Vlada Republike Kosovo povećaće budžet za subvencije i subvencije Ministarstvu poljoprivrede za 5 miliona evra..

 

1. Mere Vlade Republike Kosova takođe su ozbiljno uticale na sportske, kulturne i umetničke aktivnosti. Da bi se pomoglo ovim kategorijama, budžet Ministarstva kulture, omladine i sporta biće povećan za 5 miliona evra, od čega će se većina koristiti za dodatne subvencije sportskim i kulturnim udruženjima u zemlji.

 

1. Odmah po okončanju pandemije zemlji će biti neophodno povećanje izvoza. S tim u vezi, Vlada Republike Kosovo obezbediće 10 miliona evra za podršku izvoznicima, koji će imati koristi od povećanja obima izvoza..

 

 

Ukupni iznos ovog paketa za hitne slučajeve iznosi 170,6 miliona evra i verovatno će ga trebati podržati dodatnim fiskalnim i novčanim stimulativnim paketom, ali sa srednjoročnim uticajem na ekonomiju. Cilj sledećeg paketa intervencija biće što pre oživiti ekonomiju, povećati proizvodnju i zaposlenost. U drugoj fazi, većina intervencija će biti monetarne prirode i uključivaće šemu garancije za kredit i pružanje podrške određenim sektorima ekonomije..

 

Vlada Republike Kosovo, preko Ministarstva finansija, intenzivno radi na pronalaženju dodatnih izvora finansiranja. Pored inicijalnih izdvajanja od 10 miliona evra Ministarstvu zdravlja, o dodatnom finansiranju pregovara i Svetskom bankom i dodatnim finansiranjem (do mere od 70 miliona evra). MMF je takođe podnelo zahtev za kredit od 52 miliona evra iz brzog finansijskog instrumenta; je od Saveta evropske banke za razvoj u iznosu od 35 miliona evra; zvanični zahtev za podršku poslat je nemačkom Ministarstvu za razvoj i saradnju; i obećana je podrška Evropske unije.

 

Sasvim na kraju, Vlada Republike Kosovo želi da osigura da za svakog građanina koji čini sve što je u njenoj moći da kontroliše i zdravlje građana i ekonomiju..